Metoda grupnog odlučivanja
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 16 | Nivo: Univerzitet Apeiron

Grupni izbor i metode grupnog usuglašavanja
Normativne teorije grupnog izbora
• bave se procedurama glasanja
• pretpostavka: grupu čine savršeno racionalni i informirani pojedinci koji svoje preferencije izražavaju kao rang-listepromatranih opcija
• problem je definisanje metode grupnog izbora koji će omogućiti formiranje jedinstvene, grupne rang-liste te istovremeno zadovoljiti neke etičke principe
Teorija društvenog izbora
KennethArrow
• 1951. Teorem nemogudnosti
• Knjiga“SocialChoiceandIndiviualValues”
• 1972. godine dobitnik Nobelove nagrade za doprinos teoriji opšte ravnoteže i teoriji blagostanja zajedno s JohnomHicksom
Teorija društvenog izbora “Da li je formalno moguće konstruirati proceduru koja transponira skup poznatih individualnih preferencija u obrazac društvenog donošenja odluka, a da pri tom dotična procedura zadovoljava određene prirodne uslove.”
Pretpostavke teorije društvenog izbora KennethaArrowa
• Grupna odluka svodi se na postupak određivanja grupne preferencije na temelju individualnih preferencija svih njenih članova.
Uslovi racionalnosti grupnog odlučivanja
Kompletnost
• prilikom uporedjivanja bilo koje dve opcije, x i y, grupa ili preferira x u odnosu na y, ili preferira y u odnosu na x ili je indiferentna pri izboru između njih (smatra ih jednako dobrim).
Dvostruki sadržaj:
• odnosi se na svaki par opcija – grupa mora biti sposobna izabrati između bilo koje dve alternative.
Tranzitivnost
• pri uporedjivanju bilo koje tri opcije: x, y i z, ako grupa preferira x u odnosu na y i preferira y u odnosu na z, onda preferira x u odnosu na z.
• osigurava nezavisnost konačne odluke od samog postupka izbora. U protivnom, ako je odnos grupne preferencije “cikličan”, na konačan izbor može uticati sam postupak odlučivanja.
Etički zahtevi –vrednosni okvir teorije K. Arrowa
1. Neograničen domen ili univerzalnost (U)
• funkcija društvenog blagostanja mora prihvatiti sve logički moguće kombinacije individualnih preferencija
• omogućava svim članovima grupe da na temelju vlastitih kriterijuma samostalno ocene sve alternative
2. Paretov princip (P) ili uslov jednoglasnosti
• ako svi pojedinci preferiraju x u odnosu na y, onda i grupa mora preferirati x u odnosu na y
• ne sme se poistovetiti sa konsenzusom
3. Nezavisnost od irelevantnih alternativa (I)
• preferencija bilo kojih dveju opcija zavisi samo od njihovog položaja na rang-listama, a ne od poredaka ostalih opcija
4. Nepostojanje diktatora (D)
• ne postoji onaj pojedinac čija bi preferencija automatizmom postala preferencija grupe
Dvostruki sadržaj:
1) ako je zadovoljen, grupni izbor možemo provesti mehanizmom glasanja (ako isključimo jednu od opcija sa rang liste ona mora ostati nepromenjena i tako redom).

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]